I pored svega ovoga, ništa ne može da sakrije činjenicu da katastrofalnog ishoda po Srbe u Drugom svetskom ratu ne bi ni bilo da je ispoštovan pakt između Kneza Pavla i Hitlera. NDH ne bi bila stvorena, Nedić nikada ne bi morao da dođe na čelo Srbije, Bugarima, Mađarima i Šiptarima ne bi bilo omoguđeno da okupiraju delove Srbije i tamo čine stravične zločine, na koje su se mnogi nemački oficiri zgražali. Da ne pominjemo Šumarice koje su direktno posledica pokušaja KPJ da na rđav način mabilišu narod tako što će ga naterati da beži u šumu. Šta se Rusije tiče, tada nije ni postojala, već Sovjetski savez.
Stoga, komunizam treba konačno deponovati tamo gde mu je i mesto - na smetlište istorije.
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 20 jun 2010 16:09
Dimitrije
Interesantno je posmatrati prepucavanja partizana i cetnika u kojima i jedni i drugi pokusavaju da dokazu da su oni oslobodioci a da su oni drugi izdajnici. Umesto bezbroj nevaznih detalja, ni jedni ni drugi nam ne daju podatke o najvaznijoj stvari - koliko su oni to Nemaca pobili za te cetiri godine rata? Po nemackim podacima, ukupni nemacki gubici na teritoriji bivse Jugoslavije su bili oko 5000 vojnika. Od tih 5000 vojnika najvise ih je stradalo u poslednjim danima pod udarima ruske Crvene armije. Dakle, za 4 godine rata partizani i cetnici (zajednickim snagama) na jedvite jade mogli su ubiti ne vise od 1000 nemackih vojnika i to je to. Gospodo cetnici i partizani, ostavite se parola, dajte nam samo cinjenice, a cinjenice nam govore da se ovde radilo o bratoubilackom ratu ciji je jedini cilj bio - borba za vlast. Ono malo pravih komunista je sistematski pobijeno od strane njihovog velikog vodje vec tokom rata, a oni sto su pretekli kasnije su slani na gole otoke i ostale kazamate. Ostali su najgori, a naslednici tih najgorih su i danas na vlasti. Cetnici su takodje bili neozbiljni, potpuno dezorganizovani i bez pravog lidera. Nije vise bilo velikih srpskih vojvoda (Misica, Putnika, Stepanovica) koji bi povezali konce razbijene vojske. Draza Mihajlovic je mozda pozitivan lik u toj prici ali je cinjenica da je bio nadigran od strane probisveta Broza. Ljotic je imao ideja ali je sasvim normalno da sa tim svojim idejama nije mogao imati niciju stranu podrsku i da je bio osudjen da nestane. Ostali nisu vrednu pomena. Dakle, krajnje je vreme da nas partizani oslobode svojih bajki o "oslobodilackoj borbi", a cetnicu su izgubi tako da nemaju sta da traze. Sto pre zaboravimo te mucne scene srpske tragedije gde brat ubija brata zarad neke ideologije, to bolje za nas.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 20 jun 2010 16:14
Vladislav B. Sotirović
Cilj NOP bio je oslobođenje od okupatora i njegovih kvislinga i kolaboracionista, uspostavljanje nove narodne vlasti, federativnog republikanskog socijalističkog uređenja, zbratimljenje svih naroda i narodnosti u novoj Jugoslaviji pod rukovodstvom KPJ, koja je preuzela odgovornost za ostvarenje cilja. Za postizanje ovih ciljeva pozvala je sve društvene slojeve da se uključe u NOP.
Ovde sam stao sa čitanjem. Više nisam mogao. Što je mnogo, mnogo je. Kako su se partizani "borili" protiv okupatora i njihovih kvislinga evo citata iz dokumenta jednog svedoka: „I dok su, partizanski heroji, igrali kolo i veselili se, dotle su ustaše nesmetano vršile svoj krvavi pir. Koliki je bio plen, lov na Srbe, videlo se najbolje po vrsti ubijanja. Plen je bio toliki, da ustaše nisu imale vremena po njihovom urođenom principu, žrtve najpre sadistički mučiti a potom ubijati, već su samo presecali vratove. Najveći zločin počinjen je u Tržiću i Primišlju a potom u Veljunu i Perjasici. Mnoge žrtve, koje nisu odmah umrle, prevezene su volovskom upregom na četničku teritoriju u Plaški, gde im je ukazana prva pomoć. Za celo vreme pokolja nije ispaljena ni jedna partizanska puška na ustaše“. Mane Pešut, knjiga Revolucija u Lici.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 20 jun 2010 16:59
Misa
Potpuno se slazem sa vama. Falsifikovanje istorije je preslo sve granice. Posle se cude zasto nismo pozvani na paradu u Moskvi, mozda zato sto sadasnjem gledistu mnogih nasih istoricara je bliza komemoracija u Paragvaju.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 20 jun 2010 17:23
Sokenekos
Kakvo izrugivanje našoj tragičnoj istoriji iz drugog svetskog rata. Ne ulazeći u razloge za objavljivanje ovog članka ovde – ovde smo zbog istine pre svega – nadam se da će se uskoro pojaviti i jedan istinit članak bez ideološke ostrašćenosti politike čije rezultate i danas preživljavamo. Kakvo žalosno falsifikovanje istine. Komentarisati sam članak je oranje morske površine.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 20 jun 2010 17:46
Srdjan Stipanovic
Dimitrije je potpuno u pravu. Prepucavati se nakon toliko godina je ludilo. Moji su bili u partizanima, ali mi ne pada na pamet da sad mrzim nekog kome je deda bio u cetnicima. Dosta vise!
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 20 jun 2010 18:31
Jedan Srbin @Milorad Zarubica
Poštovani druže Zarubica, Vaš tekst spada u tipično komunističko tumačenje tragične istorije srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Vi navodite silne detalje ali zaboravljate suštinske stvari koje su prethodile ratu. Zaboravljate komunističku tvrdnje o Srbima kao ugnjetačkom narodu i velikosrpskoj buržoaziji kao eksploatatoru i uzroku siromaštva većine radnika i seljaka.Narod koji je krvario od 1912. do 1918. da bi oslobodio južnoslovensku braću, komunisti su proglasili za ugnjetače. A za siromaštvo te napaćene zemlje koja je jedva dvadesetak godina proživela u miru, krivili su ono malo trgovaca i industrijalaca u toj nesrećnoj Srbiji. Velikohrvatsku i velikoslovenačku buržoaziju nisu pominjali. Ti izrazi čak i ne postoje u komunističkom rečniku. Da li ste Vi nekad čuli za velikohrvatsku buržoaziju? Jasno da niste.
Razume se da takvim komunistima većina Srba – radnika,seljaka, građana, nije verovala. Smatrali su da je pravi cilj njihove borbe osvajanje vlasti a da će po dolasku na vlast nastati crni dani za srpski narod, žigosan i proglašen za porobljivača od strane komunista.
Inače, taj uprošćen način tumačenja istorije je dosta čest. Ne znam šta ste Vi po zanimanju, ali još neki naši istoričari isto tako pobedonosno izvode zaključke o partizanima kao jedinim borcima za slobodu navodeći njihove sukobe sa Nemcima. To može biti neki dokaz, ali ne mora. Ni despot Stefan Lazarević nije vodio bitke protiv Turaka, naprotiv, učestvovao je u bitkama na njihovoj strani, pa ipak spada u velike srpske vladare. Jednostavno, ako se nema u vidu širi društveni kontekst nekih istorijskih zbivanja, zaključci mogu biti, i najčešće jesu, potpuno pogrešni.
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 20 jun 2010 18:38
Odbrana i poslednji dani
Ratovali su Srbi između sebe za tuđe interese. To je istina o Drugom svetskom ratu na ovim prostorima. Ubijali su se između sebe, a ubijali su ih i drugi kako je kome palo na pamet. Drugi svetski rat je završen 1945.g., ali kod nas još uvek traje.
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 20 jun 2010 19:08
Prečanin
@Dimitrije
Potpisujem Vaše riječi. Moji (bosanska Posavina) su bili na obje ustaničke strane. Naslušao sam se njihovih ispovijesti. A potomci su otišli u svijet i radili kod bivših neprijatelja. Ispalo je da je to bio dobar potez jer da smo ostali u titinoj skalameriji imali bi danas penzije nedostojne za život, ako bi sačuvali glavu tokom raspada. I četnici i partizani su istorijski gubitnici. Ko to ne shvata taj ima problem sa sobom. Sretao sam u životu i mnogo Nijemaca koji su ratovali po Jugoslaviji pa se naslušao svakakvih čudesa. Partizane i četnike treba ostaviti istoričarima, poput g. Pavlovića koji u svojoj struci nešta znači.
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 20 jun 2010 19:11
Vladislav B. Sotirović
Još jedan dokument koji se može naći u Arhivu vojnoistorijskog instituta u Beogradu u fajlu Štaba vrhovne komande (JVUO) – Četnička arhiva, pod oznakom K-12, 30/12. Radi se konkretno o delu izlaganja Moše Pijade na Prvom zasedanju tzv. AVNOJ-a novembra meseca 1942. g. u Bihaću. Evo konkretno kako je ovaj visoki član KPJ i njenog Politbiroa kratko i jasno objasnio koji je najbolji put stvaranja komunističke armade pod rukovodstvom Josipa Broza Tita:
„Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi.
Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku.
Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, reda i mira...“
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 20 jun 2010 19:19
DŽon Šepard
Knjiga tog lika je najpre za neku "Staru Srpsku Političku Misao", a ne za ovu, "novu".
Ipak, neka ovakvih tekstova ovde, zašto se odmah jedimo i nadrndavamo. Lepo je (još jednom) podsetiti se da još uvek nemamo pojma šta su naši očevi i dedovi radili, te da verujemo strancima više nego sebi.
Preporuke:
0
0
12
nedelja, 20 jun 2010 20:36
Svetislav Kostić
Neki tvrde da Narodno oslobodilačka vojska Jugoslavije odnosno partizani nisu Srbima u Srbiji doneli nikakvu slobodu. Ali zato nas Srbe zapadno od Drine spasili od totalnog ustaškog istrebljenja. Na sreću da početkom 90-ih godina prekodrinski Srbi nisu zaboravili da su na stotine hiljada Srba likvidirani u 2. Svjetskom ratu u ustaškoj endehaziji. O tome se ranije dosta pisalo, a u medjuvremenu jedva da još neko i pominje.
Živi svjedoci onog vremena jedan za drugim gube se tokom neminovnog biološkog procesa. Mada nas ima još itekako živih i dobrog pamćenja. Samo što u Srbiji jednog Borisa Tadića naša živa sjećanja nisu ni malo poželjna iz istih razloga kao i od većine komunističkih roditelja i djedova aktuelnih drugosrbijanaca za vrijeme Titinog bratstva i jedinstva. A sada po istom mantrom i pod jednim EU krovom sa neprijateljskom okolinom.
Te će ponovo da se Srbima lupa o glave. Samo ovog puta i onima u Srbiji. Ovo danas je samo predigra. Za vrijeme ustaške Hrvatske, koja uprogramirana već davno pre nego što je Srbiji bio ponuđen pakt u nacističko fašističkoj Osovini, što jedan ovdje pominje kao „veliki propust“ Beograda. Da li bi se taj sramni čin ispostavio kao jedan koristan ili Sizifov posao u namjeri da Srbija postane oaza mira i blagostanja u 2. Sv. ratu, o tome neka špekuliše ko hoće.
Ali taj po Srbiju nečasni pakt sa đavolom, ne bi spasio ni jedan jedini srpski život unutar ustaške Hrvatske. A ona trećina preživjelih, ako uopšte, bili bi pokatoličeni. Sličan proces odigrava se u Srbiji razantnim tempu tokom poslednjih gotovo deset godina. Naime, jednu polovinu Srba u Srbiji prozapadno i pro-Natovski indoktrisati, a ostatak odlivom o zapadno inostranstvo kao jeftinu radnu snagu sa lica mjesta ukloniti i sačekati da se u tamošnjim sredinama asimilišu.
Preporuke:
0
0
13
nedelja, 20 jun 2010 21:21
Srećko
Ne znam odakle Dimitriju ti podaci, jeste da sam sada bacio pogled na wikipediju, koja kao izvor podataka navodi
Rűdiger Overmans, Deutsche militärische Verluste im Zweiten Weltkrieg. Oldenbourg 2000.
gdje piše da je broj poginulih njemačkih vojnika na Balkana - 103,693. Da ih nisu Rumuni i Bugari ubijali? Ili možda Hrvati? Albanci?
U čitavoj zapadnoj Evropi do 1945. godine je poginulo 340 hiljada, a riječ je o višestruko većem broju država i stanovnika koji su se ''borili'' protiv Njemaca.
Ali sve u svemu, čak i meni kao unuku partizana je dozlogrdila priča o partizanima i četnicima. Činjenice su:
1. Većina ljudi je otišlo u partizane, ne u četnike. To dovoljno govori o predratnoj vlasti u Kraljevini. Da je valjala, da su joj valjali tadašnji ''biznismeni'' (koji su listom otišli u četnike) i radnici i seljaci bi otišli za svojim ''časnim'' poslodavcima. A nisu. Deal with it.
2. Film Bitka na Neretvi je istorijski falsifikat. Partizani su preuveličali sopstenu ulogu, ali ne toliko koliko Dimitrije govori. Uostalom, svi govore da smo pobijedili Njemačku u fudbalu prije neki dan, a činjenica je da je bilo jedva i uz mnogo sreće. E isto vam je tako bilo i u WWII.
3. Činjenica je da su samo partizani imali akcije preko cijele teritorije, dok su četnici najčešće branili samo svoj lokalitet, narodski rečeno - ognjišta i sela. To po definiciji nije vojska, ili pokret.
I partizani i četnici moraju da shvate da imaju svoje dobre i loše strane, i da bi mogli nekako da se dogovore da uzmu najbolje i od jednih i od drugih, a ono loše da izbace. I od jednih i od drugih.
Preporuke:
0
0
14
nedelja, 20 jun 2010 22:20
Bane B
Srbi bi bolje politički, ekonomski i sa manje žrtava kroz drugi svetski rat i posle njega prošli, da nije bilo komunista. Jedan deo moje rodbine je također bio u partizanima, takva je sudbina šta zna seljak o politici i društvenom uređenju? Nije mi krivo kad starije generacije pate za SFRJ i Tita, krivo mi je kad ih obrazovani ljudi brane. Ostajem pri stavu da su komunisti i fašisti bili najkobniji za srpski narod u 20. veku.
Ne mrzim nikoga to je samo konstatacija.
Preporuke:
0
0
15
nedelja, 20 jun 2010 23:55
Sanja BL
Pridružujem se stavu da su komunisti i fašisti podjednako kobni za srpski narod! G. Kostiću, poštujem vaše stavove, ali u ovom slučaju mislim upravo suprotno. Možda moje godine imaju veze sa tim, možda ne shvatam u potpunosti dešavanja u 2. svjetskom ratu, ali na osnovu onoga što znam, mislim da nas partizani nisu spasili, naprotiv. Ko je čuvao Jasenovac, ko ga je obezbjeđivao? Da li je ta snažna, pravdoljubiva vojska mogla da oslobodi isti i da spasi stotine hiljada života? Šta su čekali da to urade? Ko je ubio Mladena Stojanovića i zašto je to pripisano našim ljudima u Jošavci, ovde nedaleko od BL koji su, ni krivi ni dužni završili po zatvorima, a čitav ovaj kraj je doživio ekonomski genocid u potpunosti? Gdje je Broz bio za vrijeme Konjičkog skoka ili kako se već zove ona "brilijantna akcija" u Drvaru? Da li se sunčao na Brijonima ili šta je tada radio? Ovaj citat koji je neko gore naveo je apsolutno istinit, upravo to se dešavalo i u nekim našim krajevima. Ubjeđivanja naroda da pređu na "pravu stranu", svakakva obećanja... Većina npr. naših Hercegovaca su bili četnici, koji su poslije prešli, dobar dio njih, u partizane, ne možete ni da zamislite zašto! Neko im je obećao pegle koje će da ispeglaju hercegovački krš i pretvore ga u plodnu zemlju! Da ne povjeruje čovjek, ali tako je bilo! Nakon toga - bratoubilački rat koji će da dovede do nestanka mnogih porodica. Nažalost falsifikovanu istoriju i dalje učimo. Čitali smo knjige o kažnjavanju jadnih, malih, poštenih partizana koji su ukrali šljivu, koji su onako promrzli skinuli čizme nekom mrtvom vojniku da bi se zaštitili od zime pa su bili strijeljani zbog svog "nečasnog" postupka. Čitali smo knjige o zlikovcima četnicima! Moj đed priča baš drugačiju priču i njegov primjer nije usamljen. Njemu su partizani, isti ovi, kao sedmogodišnjem djetetu stavili pištolj u usta zahtjevajući da im oda četničke navodne položaje. Dok je bio živ, često je pričao o tome! Samo taj jedan primjer priča baš drugačiju priču od ove o svetim partizanima!
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 21 jun 2010 00:01
... Sanja BL
Nije mi namjera da pravdam četnike niti da ih predtavljam kao svetitelje. Pokušavam da kažem da je u oba pokreta bilo svakakvih, i dobrih i loših ljudi. Partizani nas nisu spasili! Sve je to bilo i te kako unaprijde osmišljeno, bravar je davno bio u planu i njegova strategija nas je koštala svega! Nama kao narodu više nisu potrebne ovakve priče! Konačno smo uspjeli da se ne dijelimo, da ne budemo ovi i oni i nemojmo se više vraćati u prošlost i otvarati ove rane koje mislim da nisu još zarasle. Ne treba nam podjela, ne trebaju nam ove priče. Sada smo se ujedinili, bar mi ovde u RS i pobijedili smo, ma šta ko mislio o tome, ma koliko smo izgubili, pobijedili smo jer je Republika Srpska nastala ZAJEDNIČKOM borbom sinova i unuka i jednih i drugih i jedina je srpska pobjeda u 20. vijeku! Pustimo ovo istoričarima i gledajmo u budućnost!
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 21 jun 2010 14:54
saša r.
Gospodo četnici, drugovi partizani, onako kako ste se ponašali, a kako se i danas ponašate, možete ići na ruku samo neprijateljima ove zemlje. Činjenica je da je Draža bio pasivan, kao što je činjenica da je Tito zarad vlastite sigurnosti žrtvovao neviđen broj ljudi ( pretežno Srba ), u Užicu, na Neretvi i Sutjesci. Isto je činjenica da su partizani sami uleteli u obruč na Sutjesci, jer su jurcali za četnicima da ih dokrajče ( Nemci su bili iznenađeni kad su videli da imaju u obruču i jedne i druge ). Možemo zahvaliti ulasku Crvene armije, koja je dala ogroman doprinos razbijanju nemačkih trupa, kao što je i svojim dolaskom prekinula bestijalno anglo-američko bombardovanje Srbije. Neko je postavio pitanje oko desanta na Drvaru. Koliko je meni poznato, Tito je već u ranim jutarnjim satima prebačen avionom u Italiju, i tamo je dočekao kraj te operacije. Velika zasluga šeste ličke je u tome što je na vreme stigla i spasila narod od odmazde nemačkih komandosa.
Zanimljivo je da niko ne pominje učinak Momčila Đujića u Krajini, a po meni je jedino on odradio posao kako treba. Dva puta je Pavelić izvršio strahovit masakr na njegovoj teritoriji, oba puta je dobio odmazdu kakvu je i zaslužio. Treći put mu to više nije palo na pamet. Takođe je interesantno da je rođeni brat Momčila Đujića bio u partizanima. Posle rata postao je član Vrhovnog suda Jugoslavije, jedino nisam siguran da li je bio tužilac ili sudija. Sve vreme rata, on je na krsnu slavu Đujićevih u civilnom odelu redovno dolazio, pričalo se o svemu sem o politici, zatim bi po napuštanju Đujićeve teritorije oblačio ponovo partizansku uniformu. Tito je ovo znao, i nikad ga nije dirao, čak ga je mnogo poštovao.
Ostavimo partizane i četnike istoričarima, jer svako buđenje takve prošlosti može koristiti samo razbijačima Srbije.
Preporuke:
0
0
18
ponedeljak, 21 jun 2010 17:34
goran sydney
Komunizam je bio losa alternativa jos goroj kraljevini.
Preporuke:
0
0
19
ponedeljak, 21 jun 2010 18:41
Svetislav Kostić
@ Sanja BL! Pištoljem djetetu pretiti ne zaboravlja se. Ali nije dokaz partizanskog zlog duha. U mom sjećanju ostalo urezano kada majka reče da nam našeg oca Lazara ustaše pokupiše da ga nikad više ne videsmo. To je sistem zlog duha.
Kada mi januara 1945. kao trinaestgodišnjaku u bjegstvu od ustaša pripadnik jedne, kako saznao, "albanske partizanske jedinice", oteo za mene prevelike kožne čizme i zadržao ih iako njemu premale bile, kod mene ostao do dana današnjega gnjev. U stvari, tada kao dječak iz BiH još nisam ni znao da u Jugoslaviji ima Albanaca, već samo u Albaniji.
Pa ipak to ružno iskustvo nije ni jedne sekunde uticalo na moju rješenost da se priključim partizanima. Jer još nejak, postao sam borac konjovodac Čete za vezu 4. Krajiške divizije. I dok sam čitao ovaj podugi članak, bio svjestan da sam jedan od malobrojnih svjedoka vremena o kojem britaski Srbin piše i navija za Dražu, dok autor što jekavski piše - po meni kao jednom živom svjedoku vremena o kojem se tu spori - nema potrebe da "navija" za partizane jer o wima istinu piše.
A ni jedan izrod koji djetetu tura pištoljetinu u usta, nije reprezentativan za NOB, niti onaj stvor što meni svuće s nogu tople čizme. Mada mi, što jest, jest - Šiptari dadoše jedne prevelike cokule bez šnjura.
Iako i sam učesnik NOB, za svo vrijeme komunizma, partizani i filmovi o njima išli mi na živce. Danas to vidim u pravom svjetlu. A kada krajem 80-ih komunizam već bio na izdisaju, čitao sam sve što ružno o Titi i komunizmu, ne sluteći da ima i zla od gorega.
A Sada ponosan jer sam sa svojom jedinicom prepješačio od centralne Bosne pa sve do Krškog u Sloveniji gdje mi jedan slovenački vućni konj kopitom u stomak možda i život spasi jer tu prestade rat za mene.
Pre toga na frontu kod Karlovca koji se u članku pominje, prenosio sa malim brdskim konjem municiju do prvih linija. A i u ovom poslednjem ratu svom narodu bio koristan. Ne poraženi ni u ratu niti za zelenim stolom. Dok ova Srbija poražena od svojih ljudi.
Preporuke:
0
0
20
ponedeljak, 21 jun 2010 20:43
Munze Konza
Dosta je bilo podela. Niti su valjali jedni, ni drugi. Da su imali pameti, kao što nisu, ne bi Srbija i naš narod do danas grcali i patili. Od onolike četničke hrabrosti, pameti i srpstva, na čelu sa jednim školovanim generalom, preveslao ih je jedan belosvetski hohštapler došavši ko zna odakle i kako. Od onolike partizanske pravednosti, komunizma i borbe protiv neprijatelja, Srbija se ne može oporaviti 60 godina, Srbe su proterali iz više jugo (kobajagi) država, i još lutamo, ne znajući gde i na koju stranu. POsle rata smo odmah nahrupili kod neprijatelja da mu izgrađujemo zemlju - gde smo onda mi to pobedili i koga? Četnici nisu umeli da vode državu pre rata, komunisti to isto nisu umeli nakon rata.
Da ste imali pameti da se ne bijete, ko zna gde bi nam bio kraj. Ni danas nismo ništa bolji - i danas se delimo, gurajući Srbiju i sve Srbe u propast. U prevodu, kad se pobiju partizani i četnici, i ako bude po jedan mrtav na obe strane, ukupan rezultat je 2-0 za ustaše. U pamet se, braćo Srbi, dosta nam je podela. Ništa nam dobro nisu donele ranije, neće ni sad.
Preporuke:
0
0
21
ponedeljak, 21 jun 2010 21:31
TOPOLj
Ruku na srce Srbija u svojoj istoriji nije imala goru vlast od ove današnje i gore neprijatelje od iste te vlasti.Postavlja se logično pitanje,može li se ikome bilo šta prigovoriti zbog ovog i onog?Konkretno se ovo odnosi na neprijatelje Srbije,koji se upinju iz petnih žila da ponize Srbiju gdje god prije stignu.Srpski nacion za sve što mu se događa najveći je krivac.Da bi se diskutovalo na temu događaja iz čtrdesetih godina prošloga vijeka prvo se treba pozabaviti ovom današnjom situacijom koja prevazilazi i naučnu fantastiku,najnegativniju po Srbiju.Ni u jednoj normalnoj državi oni koji hodaju Srbijom kao slobodni građani,kao npr,neke aktivistkinje za tzv.ljudska prava,to isto ne bi činile u imalo ozbiljnijoj i pravno uređenoj državi.Vidjećete kad dođe 11-ti jul i kad se sjati kolona "pacifista i mirotvoraca" iz Srbije u Srebrenicu.Ovoj današnjoj Srbiji smije se cijeli svijet zato što nema svoje ja.Čitam npr.neke komentare(negativne prema Rusiji) povodom teksta gospodina Borisa Aleksića upravo na stranicama ovoga sajta.Neki komentatori nemaju pravo(bukvalno tako)da bilo šta prigovaraju ni Rusiji ni nikome na ovome svijetu.Ako rame uz rame sa šiptarskim teroristima na proglašenju nezavisnosti heroin države sjedi jedna od akvistkinja za tzv.ljudska prava i ta se potom potpuno normalno vrati u Beograd bez da je iko od nadležnih pita:je li bre, ko je tebi dao za pravo?-od takve države nema ništa.Dotična je samo vrh ledenog brijega.Koliko je takvih,može da se nabraja do sutra.Sve ono što je zadesilo Srbiju u proteklom vremenu nije ništa u poređenju sa ovom današnjom situacijom.Iz komunističkog vremena postoje dosijea o ovome i onome.Ne znam ko će dočekati ali neko sigurno hoće,kad se otvore dosijea ovih današnjih "demokrata" koji vladaju Srbijom bojim se da bi se buduća srpska pokoljenja mogla lako odreći svojih predaka i tužno konstatovati u jednoj jedinoj riječi-FUJ.
Preporuke:
0
0
22
ponedeljak, 21 jun 2010 22:39
Seljak
Cinjenice su cinjenice, proslost se ne mozte menjati, cijenice se ne mogu osporavati, moze se o njima raspravljati, izvlaciti pouku za buducnost, itd., a ono sta bi bilo da je postovan sporazum o pristupanju trojnom paktu - ali nije bilo spada u domen fantazije i Sizisovih napora, onog iz legende. Ali, i tu se na osnovu poznavanja cinjenica koje su prethodile a odnose se na politiku i planove nacisticke nemacke i njenih
saveznika i satrapa moze sa izvesnoscu reci: Hitler nije postovao nijedan sporazum i ni jednu obavezu koju je preuzimao o neutralnosti /osim Svajcarske i Svedske da se ne govori, razlozi su poznati/.Jugoslavija i zemlje okolo nisu imale izbora, ili biti saveznik ili se pomiriti sa okupacijom, sa istim posledicama, setimo se Belgije, Danske, Holandije,
Norveskei Grcke, ali i Madjarske, Rumunije, Bugarske i Albanije.Jugoslavija ne bi mogla da ostane mirna oaza u ratnom okruzenju, bila bi raskomadana /"svako bi dosao po svoje, diktatom u saveznickom okviru"/, setimo se prve i druge Becke arbitraze, Cehoslovacke i Rumunije, planovi za komadanje Jugoslavije po mogucnosti mirnim putem, ratom ako se bude moralo, a moralo se bili su pripremljeni/razlog da pocini samoubistvo grof Teleki Pal, ali ne i da se odustane od "vracanja" Delvideka"/ .I kao posledica, bili Hitlerovi saveznici ili protivnici posledice su bile porazavajuce.
Preporuke:
0
0
23
utorak, 22 jun 2010 11:38
Seljak
Nastavak i kraj: Koliko je ometalo planove i bilo tesko za Hitlera to sto je doslo do odbacivanja Pakta i oruzanog otpora u Jugoslaviji videlo se iz razmera angazovanja vojnih snaga na suzbijanju otpora i odmazde prema neduznom stanovnistvu, a koliko je to bilo korisno za saveznicku antihitlerovsku koaliciju videlo se iz cinjenice da su /Cercil i Ruzvelt/ prihvatili, podrzali i dugo posle rata pomagali "Brozove komuniste" koje inace nisu mogli da smisle, odrekli su se cak i Kralja i monarhije, a prepustili Mihailovica sudbini Petena i drugih iz evropskih zemalja koji su se - neki priklonili, neki samo mirili sa nacistickom Nemackom i okupacijom. Imali su i razloga za takvo opredeljenje - ono sto se desavalo na tlu Jugoslavije, na stranu ko je koliko tome doprineo bilo je ravno otvaranju "drugog fronta" u srcu okupirane Evrope, pokret otpora sirio se okolo kao plamen, vezivalo pedesetak i vise nacistickih divizija u iscrpljujucem ratu koji nisu mogli dobiti. A sto su stradali i ginuli NASI, ako je za utehu na pravednoj strani - manje su ginuli NJIHOVI to se nametalo logikom hladnokrvne kalkulacije-pobediti nacisticku zlocest po svaku cenu...
Preporuke:
0
0
24
utorak, 22 jun 2010 12:21
M.P. Đorđe
Gospodine Zarubica,
četnici su izgubili monarhjiju, a partizani državu (još za Titova života).Ostavinska rasprava još traje, sa dobrim izgledima da se nezavrši.
Ajde, vi navedite šta je ostalo od tih partizanskih pobeda. Od revolucije nije ostao ni Bulevar(hvala Bogu).
Glavni pokretač za rat komunistima je bila zavist.Prva akcija po oslobođenju Beograda je bila osvajanje dvorova Karađorđevića na Dedinju i upadanje u vile u Rumunskoj(Užičkoj) ulici na Topčiderskom brdu.
"...državne vlasti imaju saznanje, da rastrojni i reakcionarni elementi spremaju ovih dana napad na državu, ljeno ustrojstvo i društveni red sa zadatkom da po ruskom boljševičkom primeru,... a namesto svega zavede, kao i u Rusiji, vlast nekoliko ljudi, koji će raspolagali životom slobodom i imovinom građana... Naša bi zemlja imala, po njihovim zamislima da ponovo potone u krv da ponovi uđemo opet kao u Rusiji u unutrašnje građanske borbe, međunarodne ratove zemlji i pljačku stoke i hrane po selima, a druog imanja po varošima... Naša zemlja ne sme dopustiti prolevanje krvi. Proliveno je i suviše..."
Danas su deca nekih Titovih generala i pukovnika pokupovala Srbiju, a na putu za Evropsku uniju pukla nam je "Gazela".
Preporuke:
0
0
25
utorak, 22 jun 2010 12:24
M.P. Đorđe
Navedeni citat je iz "Obznane", 1920.g. Tehničkom omaškom je izostavnjen naziv akta koji je delom citiran. Molim da uvažite moje izvinjenje.
Preporuke:
0
0
26
utorak, 22 jun 2010 19:58
Misko Plavi @Dimitrije
Dimitrije, gde si nasao podatak da je samo 5000 nemackih vojnika poginulo u Jugoslaviji... ja imam informaciju da je na celom balkanu poginulo oko 40000... sto obuhvata i Grcku gde verujem da je bilo vise zrtava nego u Jugoslaviji... ako vec pricamo o podacima, hajde da budu tacni ili bar da navedemo izvor... POzdrav
Preporuke:
0
0
27
utorak, 22 jun 2010 20:36
tarislav
„Politbiro CK KPJ na sastanku u Beogradu 4. jula 1941. odazvao se pozivu Kominterne i Staljina, i komunističkim partijama porobljene Evrope.......“
„Cilj NOP bio je oslobođenje od okupatora i njegovih kvislinga i kolaboracionista, uspostavljanje nove narodne vlasti, federativnog republikanskog socijalističkog uređenja, zbratimljenje svih naroda i narodnosti u novoj Jugoslaviji pod rukovodstvom KPJ..............“
„Tada su donijete odluke o ustrojstvu NOV. Svi borci, starješine i pripadnici NOP na kapi nose crvenu petokraku iznad trobojke..................“
„Prema toj odluci akcije su počele 7. jula u Srbiji i brzo su prerasle u ustanak u zapadnoj Srbiji, gdje je stvorena slobodna teritorija sa glavnim gradom Užicem, koja je nazvana Užička partizanska republika..............“
Ako je imao nameru da se bori za oslobođenje zemlje zašto je odbacio simbol (grb) svoje zemlje. Zašto se zakitila „ljubičica bela“ ideološkim simbolom jedne druge vlasti. To je očigledna izdaja sopstvene države a“ borba za slobodu“ sredstvo za osvajanje vlasti.
Drago mi je što je autor spomenuo „Užičku Republiku“. Praviti slobodnu teritoriju u momentu kada su Nemci neprikosnoveni je vojnička besmislica ali je od odličan reklamni potez „vrhovnog komandanta“.Da impresionira „koga treba“. O odbrani te i takve teritorije nije bilo ni govora, pa se drug „Stari“ lepo izvukao, ostavivši ceo jedan bataljon da izgine na Kadinjači, samo da bi on imao dovoljno vremena da se lagodno izvuče. Zar nije slično bilo i na Sutjesci? I tu dolazimo do bataljona koji ne odstupaju „do poslednjega“. Bezbrojni mladi ljudi su hrabro ginuli a oni preživeli su podneli velike žrtve boreći se za slobodu i neku pravdu a izborili su se za faraonsku vlast jednog čoveka, vladara „bez ograničenja mandata“.
Autoru knige se zamera da je celu temu obradio na 250 stranica. Autor osvrta, pozivajući se na "opštepoznato" je to isto uradio na 2-3 strane!
Preporuke:
0
0
28
utorak, 22 jun 2010 20:52
Svetislav Kostić
E moj @ Đorđe, Đorđe! Tako dugo dok vama Srbima u Srbiji manje smeta akuelno zlo, napr. otimaćina čitave pokrajine, nego ono ranije dok se većina vas u Srbiji nije još ni rodila i ne može da na vlastito koži omjeri koje zlo od gorega - Srbija srlja iz generacije u generaciju sve dudblje u propast.
Jer namjesto da se uhvatite u koštac sa zlom u kojem i generacija za otpori i akcije stasala, vama smetaju nekakvi komunistički proglasi iz vremena tri generacije unazad ili partizani odnosno komunisti u Karadžordževim dvorima, mada ih ni partizani niti komunisti nisu iznijeli iz Srbije kao što su vam najnoviji američki, EU-i NATO saveznici učinili sa Kosovom i Metohijom.
A i to samo za početak. Namjesto da iz obilnih materijala upravo NSPM i drugih patriotskih print i elektronskih medija izvućete pouku da grm leži u aktuelnim nesrećam i nevoljama, vi i nadalje trubite o četnicima i time samo isprovocirate da se druga polovina Srba prisjete partizana, te komunista koji svakom bistrom momku i curi iz poslednjeg planinskog sela pružali mogućnost da se školuje sve do univerzitetskih diploma i doktorata, ako i za to imaju vremena i živaca. A mnogi su imali i jedno i drugo.
Vašim glorifikovanjem Draže Mihailovića, kojem takođe Partizani bili trn u oku, a manje aktuelni nacistički i fašistički okupator srepske zemlje, vi od ovog naprednog i patriotskog foruma koji se koncentriše na aktuelne probleme svakolike srpske nacije - vi vašim četnikovanjem samo spuštate nivo ovog foruma koji se ne bavi istorijatom kamenog doba, u koje Srbiju današnji beogradski saveznici SAD, EU i NATO - nastojali da tokom 78 dana i noći bombardovanja povrate. U čemu su, makar što se tiče psihološke atmosfere i izvrtanjem srpskih mozgova dobrim dijelom i uspjeli.
Preporuke:
0
0
29
utorak, 22 jun 2010 23:04
Peter RV
Nemam namjeru da ulazim u generalnu raspravu o Partizanima i Cetnicima, ali moram da primijetim da je g.Zarubica proizvod komunistickog vaspitanja, sto je steta jer mi se cini da on postemo trazi istinu. Njegova primjedba Pavlovicu, medjutim ,nije bas ubjedljiva :
"Na strani 36. autor piše o slabom odzivu vojnih obveznika poslije puča 27. marta 1941."
-Ovo zavisi o kojemu kraju Jugoslavije se radilo. Hrvati se uopste nijesu odazvali dok u Crnoj Gori nije uopste bilo dezertera. Onda,
„Komunističke antiratne aktivnosti imale su isto tako veliki uticaj ako i ne veći: trenutak za borbu će doći kada Sovjetski Savez uđe u rat,"
-Ovdje je Pavlovic u pravu, jer su komunisti sirom Evrope sabotirali rat protiv Njemacke kao jedan "burzoaski fenomen".
Vrlo dobro se sjecam nekih letaka protiv rata koje su mi neki rodjaci (komunisti) razturali (dolazili su iz Francuske)
Vi kazete
"Ovaj citat je neprimjeren, zlonamjeran i neistinit"
-Nista ovdje nema neprimjernim ili zlonamjernim, Nasuprot, ovo je najblize istini.
"Siguran sam da je autoru poznato da je KPJ prije 27. marta, kada su pozivani rezervisti, dala direktivu da članovi i simpatizeri odlaze kao obveznici ili dobrovoljci u ratne jedinice,"
- Ovdje vam mogu rec sa najvecom sigurnoscu, da sto se tice Crne Gore- ovo je potpuno netacno. Sjecam se dobro diskusija mojega oca i nasih boljsevickih rodjaka. Ni govora da bi se oni prikljucili 'kraljevskoj' vojsci. (kad su se kasnije pridruzili partizanskim odredima ,poceli su cak da strijeljaju one kraljevske oficire). Ne- odusevljenje za rat im je otpocelo tek poslije napada na SSSR.
Ako vas interesuje istina, a ne propaganda, onda treba priznat da se Partizani nijesu bas borili 'za narod', nego za jednu ideju koja se pokazala vrlo losa i stetna za interese Srpstva.
Treba priznat, isto tako, da su se- za razliku od Cetnika- vrlo smjelo borili za nju.
Preporuke:
0
0
30
utorak, 22 jun 2010 23:28
Svetislav Kostić
@ Seljaku (21. juni, 23:39) potvrda da je u pravu, a @ Sizifu na uvid:
„Vazdušni napadi i neviđeni u njihovoj velićini drzavni udari, likvidacija protivničkih državnika, nadmoć i napadi na sve tačke neprijateljske odbrane, i nikakvo tkzv. Međunarodno pravo i nikakvi ugovori neće nas sprecčiti da iskoristimo priliku koju nam ovo vreme naše apsolutne premoći pruža – to je budućnost“.
Ako sada ovaj citat nekoga podsjeća na bombardovanje Srbije 1999 godine od Sjedinjenih država i Natoa, ignorisanje kumanovskog ugovora ili Rezolucije SB UN, odnosno na ulicne pučeve u Beogradu, Kijevu ili u Gruziji, biće razocaran ili obradovan, zavisno od ideološkog opredeljenja. Jer taj citat gore potiće iz usta njemačkog kancelara Hitlera, kodifikovano u knjizi Hermana Rausninga i objavljeno u Njujorku 1940. godine.
Preporuke:
0
0
31
sreda, 23 jun 2010 07:30
Čedomir
Pedeset godina smo učili i slušali ideološku komunističku verziju Drugog svetskog rata. Iako dete, bilo mi je sumnjivo toliko hvalisanje. Deda mi je bio u partizanima, nije bio komunista, mobilisan 1944. godine i puno toga mi je pričao i demistifikovao mnoge "svete" tajne NOP-a. Ja nisam revizionista ali pouzdano znam da je jednopartijska komunistička diktatura veoma vodila računa o diskreditaciji svih onih koji nisu bili "njihovi". To je tako u svim nedemokratskim i ideološki ostrašćenim režimima i nema razloga da verujemo da nismo bili indoktrinirani. S druge strane ne mogu se složiti sa drugom verzijom po kojoj su partizani bili antisrbi i saradnici opkupatora. Mi ne znamo šta je prava istina, na žalost mnogo toga je manipulisano a poznajući ratne strahote i opšti haos koji tada vlada, najbliži sam uverenju da je tu svako sa svakim sarađivao i svako sa svakim ratovao! Dobar primer za to je i ovaj poslednji rat u Bosni gde je postojala jedna zvanična ali više skrivenih taktika vođenja rata. Onaj ko je pobedio pisao je istoriju, bio je u mogućnosti da manipuliše dokumentima i podacima pa je danas teško sa sigurnošću osporiti "njihovu" istinu. Previše je dokaza i da je Draža Mihailović bio istinski rodoljub i borac protiv nemaca i koji je u određenim trenucima sarađivao sa okupatorima, milom ili silom. Ko kaže da nisu bili partizani ti koji su napadali četnike jer je njihov prvenstveni cilj bio osvajanje vlasti i rušenje parlamentarne monarhije. Ne može me niko ubediti da je Tito nudio iskrenu i otvorenu saradnju ostacima kraljevske vojske koju su komunisti iz dna duše mrzeli. Važi i obratno, da su četnici po svaku cenu uz nemce i ustaše smatrali i komuniste svojim neprijateljima. Da li su četnici zaista činili monstruozne zločine - sasvim sigurno da jesu, nije moguće izmislite sve te priče ali se postavlja pitanje koliko je to bila zvanična taktika a koliko delo odmetnutih bandi bez kontrole. Partizani su takođe vršili likvidacije, bilo je pete kolone u svim vojskama.
Preporuke:
0
0
32
sreda, 23 jun 2010 08:24
Nenad @ Sizif
Sizife - Hitler je kao poštovao potpisane ugovore??? Hahaha, gluposti!
Preporuke:
0
0
33
sreda, 23 jun 2010 12:09
Aleksandar Dinčić
G. Sotiroviću, antičetnički zagovornici i čuvari tekovina «NOB-a» nemaju drugog posla, a više ni materijala, nego prelistavaju enciklopedije iz rata i pišu. Ono što je danas u modi jeste podsećanje na «istinu». A to se najviše radi preko sajta Saveza antifašista Srbije. Na primer: «Tito rukovodio bitkama-bio ranjen...Gde su bitke četnika?». Zaista, mnogo i od njih samih. Znate li koji je njihov glavni argument na priče da su bili voljni da u aprilskom ratu brane zemlju i da su posle 17-tog, pripremali otpor okupatorima, a što pominje Zarubica? Verovali ili ne to je «boginja» jugoslovenskog komunizma - Istorija Saveza komunista Jugoslavije , koju sam samo zbog toga prelistao i na te pomene nisam našao ni jednu fusnotu u vidu arhivskog dokumenta. Treba im verovati na rečima.
Ono što je bila najveća kost u grlu istoričarima u doba J.B.Tita, a i ovim danas jeste kako objasniti borbe četnika protiv okupatora i obrnuto. S druge strane, oni se bune protiv rehabilitacije jednog od najjačih savezničkih komandanata u Evropi. Da li je antiosovinskih okršaja bilo malo? Da li ih je bilo malo mnogo? Ono što se danas može dokumentovati po pitanju borbenih okršaja između pripadnika vojno-četničkih odreda JV, kasnije JVUO protiv okupatora (Nemaca i Bugara) na području Nedićeve Srbije (1941-1944) jeste cifra od 540 borbenih okršaja i 660 nemačkih i bugarskih akcija protiv četnika koje su se završavale nekim hapšenjima ili streljanjem na terenu. Nastaviće se...
Preporuke:
0
0
34
sreda, 23 jun 2010 13:39
Aleksandar Dinčić
Nastavak....
Ako se konsultuju i memoarska kazivanja, onda broj prelazi više od 650 okršaja, ali se treba zadržati na istorijski poženjnom minimumu. Samo su Nemci jedanaest puta slali kaznenu ekspediciju protiv vojvode Velimira Piletića, sedam puta protiv vojvode Keserovića, tri puta su izlazili na Ravnu Goru, tri puta je bombarodovali, itd. Prema samim nemačkim izveštajima o gubicima ustanika prilikom izvođenja borbenih dejstava ili napada jedne, odnosno druge strane, za četnike (DM) stoji: - od 16. do 31. novembra 1943. evidentirana su 202 ubijena i 265 uhapšenih i zarobljenih. Od 1. do 15. decembra u borbama sa osovinskim trupama poginula su 4 četnika, dok su 9 zarobljena i 172 uhapšena (saradnika). Od sredine decembra do 15. januara 1944. u borbama je poginulo 139, a zarobljeno i uhapšeno 388. Od 16. januara do 15. februara 1944. u borbama je poginulo 123, a zarobljeno i uhapšeno 1066. Od 16. februara do 15. marta u borbama je poginulo 160, a zarobljeno i uhapšeno 2088, itd, itd, itd. Evo, postavio sam za slobodno skidanje dokument o gubicima četnika (DM), odnosno partizana (komunista) od strane Nemaca u periodu od 1. do 15. novembra 1943. godine. Četnici su imali više gubitaka, jer su se i više sukobljavali sa Nemcima i Bugarima u tom periodu. On govori više od hiljadu reči. http://www.postimage.org/image.php?v=TsJge59&code=2
Međutim, posle rata imamo takvo neviđeno sakaćenje istorijske istine. Da bi se komunistička borba za vlast glorifikovala, na Univerzitetu se uvodi poseban predmet Istorija Narodnooslobodilačke borbe. Predavač je Vladimir Dedijer, salonski komunista. S toga nas ne čudi što Miloš Minić jednom prilikom pita Dražu: «Navedite, jeste li imali jednu borbu protiv okupatora?» Pisanje Milorada Zarubice, još manje.
Preporuke:
0
0
35
sreda, 23 jun 2010 23:32
cenzurisani
34 komentara i niko da odgovori na jednostavno pitanje iz naslova.
Dakle "Gde su četničke bitke protiv okupatora" ?
Preporuke:
0
0
36
četvrtak, 24 jun 2010 09:11
TOPOLj
@Cenzurisani...Dobili ste odgovor u komentarima gospodina Dinčića.Nego kažite Vi meni ko je izvjesni Josip Broz Tito?Gdje je rođen,ko su mu roditelji?Ima li braće i sestara,ujaka,ujni,stričeva,strini,tetki i tetaka.Ima li ikakav opipiljiv dokaz(konkretan)da je on stvarno "dječak sa Sutle"?Ima li neki drugi dokaz osim komunističkog falsifikata?Ponavljam, konkretan dokaz ali u vidu fotografije sa roditeljima dok je bio dječak.Je li ga iko vidio dok je bio dječak?Sjeća ga li se iko?Ima li živih svijedoka koji mogu da potvrde komunističku verziju?Ima li fotografija kao krunskih dokaza?Recimo jedan gospodin(inače političar)u regionu,nikada nije pokazao fotografiju jednog od roditelja u periodu odrasatanja.To je običaj kod ozbiljnih ljudi,posebno kod onih koji imaju odgovorne funkcije.Taj dotični gospodin i oni koji podržavaju teoriju koja je za sada prihvaćena nikada nisu pružili ni jedan konkretan dokaz za njihove tvrdnje.Baš kao u slučaju "dječaka sa Sutle",na uvid javnosti nije data ni jedna jedina fotografija jednog od roditelja tog gospodina dok je taj roditelj bio dijete.Recimo u periodu odrastanja sa 7,8 ili 9 godina.Čisto da se vidi sa kim je u društvu.Ko su mu roditelji,ujaci,ujne,stričevi,strine itd.Nemoguće je da takva fotografija ne postoji.Osim...Svi mi imamo fotografije naših očeva i majki iz mlađih dana odnosno dok su bili djeca.Tako bi trebalo biti i u ovom slučaju.Čega se plašiti?E vidite poštovani gospodine,upravo ovakav pristup svemu ovome mene nervira.Dajte Vi meni konkretan dokaz po čemu partizani imaju veću zaslugu za oslobođenje Srbije i Beograda od ruske armije?Po čemu su to jedinice "dječaka sa Sutle" iznad jedinica kojima je komandovao đeneral Mihailović?I partizani i četnici imali su mnogo grešaka.Samo stavljati na pijedastal jedne u odnosu na druge bez konkretnih dokaza,u najmanju ruku je neozbiljno.Srbija je zaslugom "dječaka sa Sutle" pretvorena u Jasenovac u malom.To Vam je valjda poznato.U Srbiji imate koliko hoćete masovnih grobnica.
Preporuke:
0
0
37
četvrtak, 24 jun 2010 11:35
neđeljko
Naš začarani krug iz koga se ne možemo sami da izvučemo!
Mi još ne možemo da izvučemo pouke iz tih pokolja na Balkanu koji se još svakodnevno promovišu još i danas. Braćo i sestre oslobodimo se te agonije i prepucavanja ko je šta i koliko doprineo toj našoj golgoti. Svima treba da je jasno da je bio Bratoubilački rat gde je ubijao lud zbunjenog a kuhinje tih zlodela treba tražiti i u našem mentalitetu. Na čistinu treba da izađe koje predstavljao narode iz KSS u prvoj Jugoslaviji na sastanku u Teheranu!
Tamo nije bilo Srba, a sve laskave poruke i sva odlikovanja koja se dobijalo od strane Engleske, Francuske i Amerike u to vreme je ravno Pišanju uz vetar i pljuvanje u lice našem zavedenom narodu. Kroz istoriju se zna da su institucije tih naroda uvek bili naši neprijatelji. Srbine sve dok ne legneš u Jaram Vatikana za tebe nema spokoja na prostorima Balkana. Ti(ne)prijatelji i danas ne odustaju od svoje ideologije koja ide pod drugim kodom Novi Poredak u kome se promovišu novi kadrovi pod nazivom "PENTAGONSKI PARTIЅANI", ko razume ove dve reči njemu je jasno gde se mi nalazimo u ovoj igri života mnogih naših u generacijama. Zato braćo i sestre prestanimo da tretiramo bolesne ideje kao neke vrline nekog naroda ili pojedinca. Okrenimo se našoj slavnoj prošlosti kada je vladalo sloga i blagostanje, to beše tako davno nekih 3500 godina računajući unazad od današnjeg dana. Nas načeše Mongoli a ko će nas da dokrahči tome dani nisu daleko ako produžimo da se ovako ponašamo.
Preporuke:
0
0
38
četvrtak, 24 jun 2010 17:35
Peter RV
Kad smo vec pri tome, dodao bih jos neke faktore koje svako zaboravlja.
1. Sramni poraz Kraljevine pred Wehrmachtom- za deset dana. Kraljevski generali su bjezali sa svojim sluzavkama prema Boki Kotorskoj, nadajuci se da ce ih neki (engleski) brod odvesti u Grcku.
Crnogorci su odlucno odrzavali front prema, doduse 'meksim' Italijanima. Za par dana su zarobili preko 4,000 italijanskih vojnika i nasli se pred Skadrom.
Ovaj kukavicki poraz je ostavio dubok utisak na Crnogorce, koji su odtada, postali laka zrtva komunistickth slogana -da se radilo o 'petoj koloni' i da ne treba slusat nista 'kraljevsko'.
2. Cinjenica da su Boljsevici bili 'Rusi', bila je, bar u Crnoj Gori, presudna za pridruzivanje partizanskim odredima. (Da Staljin nije bio Rus, bilo je jasno samo 'ne-narodnim elementima').
3. Cetnicki pokret se pojavio kao reakcija na uzasne zlocine koje su Partizani pocinili nad nacionalno orijentisanim protivnicima. Pod instrucijama Mose Pijade, u samom Kolasinu je bilo strijeljano preko pet stotina 'izdajnika' (od jedne sesnajesto-godisnje djevojke do jednog 89-to godisnjeg penzionisanog oficira). Mr. Zarubica izgleda, ne zna da mi u Crnoj Gori nijesmo imali Ustasa da nas Partizani od njih 'brane'.
Partizanski pokret u Crnoj Gori, je pokazao sve znake da mu je bilo najvaznije da iztrijebi ideoloske protivnike, da bi osigurao sebi vlast poslje rata. Radilo se o Revoluciji, borba protiv okupatora je bilo samo vozilo u tom pravcu.
Pod ovakvim okolnostima treba se zapitat. Koga su Cetnici 'izdali' sa njihovom 'saradnjom' sa Italijanima? Komunisticku Revoluciju kojoj se nikad nijesu zakleli? Cercila, koji im je stalno radio o glavi u saradnji sa Titom? Njihovoga Kralja,koji ih je izdao u najkriticnijem momentu?
Pod komunistickim vaspitanjem, medju Srbima su se ukorijenili neki koncepti koji ne odgovaraju istini.
Mnogo je vremena proslo od tada i vrijeme bi bilo da se hladnije pogleda na dogadjaje cija interpretacija nam je bila nametnuta.
Preporuke:
0
0
39
subota, 26 jun 2010 09:20
Molder
Vrlo teska tema za raspravljanje, cak i posle toliko godina. Najveci problem kod nas Srba je taj sto nekim pitanjima iz nacionalne istorije ne mozemo da pridjemo sa racionalne strane. Da bi se to postiglo, prvo istorija mora da se "iscisti" od komunisticke ideologije kojom su godinama uceni nasi roditelji. Jugonostalgicari moraju prestati da zamucenim i setnim pogledima gledaju u proslost i pricaju o tome kako je NEKADA bilo. A novi "cetnici" da prestanu da se ponasaju prema modelu koji su komunisticki propagandisti kroz filmove, knjige i na ostale nacine stvarali o cetnicima. Tu pre svega mislim a okupljanje na Ravnoj gori, koje je samo povod za jedenje i pijenje do u beskonacnost. Mislim da ce istina poceti da se otkriva tek za dosta godina kada protagonisti tih dana vise ne budu mogli da jednostrano pisu istoriju. Gresaka je bilo na obe strane, to je evidentno. Niti su partizani bili sveci niti us cetnici bili zlotvori, i obratno. Verujem da se istina moze naci u mnogim dosijeima nasih i stranih sluzbi. I verujem da bi se dosta saznalo njihovim obelodanjivanjem, ali da li je to od politickog interesa, e to je vec druga tema o kojoj treba raspravljati.
Preporuke:
0
0
40
subota, 26 jun 2010 19:15
Peter RV
@Molder
Potpisujem sve. Treba medjutim, saslusat starce koji se sjecaju dogadjaja, narocito onih koji nijesu podlegli 'narodno-oslobodilackom' prevaspitanju. Njihov glas se ne cuje, vec vise od pola vijeka. Njihove interpretacije dogadjaja mozda nijesu tacne, ali zahtfevaju ipak neko objasnjenje.
( jedan moj rodjak se zgranuo kad je cuo od mene da su 1944 ,u Baru (CG) pobijeno nekoliko stotina -neki kazu dvije hiljade- Siptara, kad je neki od njih bacio rucnu granatu na stab '7me Omladinske' brigade. Siptari iz Kosova su trebali da budu ukrcani na brod koji je trebao da ih odvede obalom na front, negdje u Dalmaciju. Neki moji Crnogorci (Barani)su mi pricali kako su stanovnici Bara sa zadovoljstvom pucali na njih. Kad se pucnjava zavrsila, citav voz -pun leseva, se ispraznio negdje oko Sutormana. Moj mladi rodjak nije imao pojma o necemu sto je svako znao u to doba. Dokaz da su sjecanja djeo istorije koji se moze lako izgubit)
Preporuke:
0
0
41
ponedeljak, 28 jun 2010 19:05
Peter RV
Ovdje bjese jedno pitanje @Chernisevskoga, munjevito izbrisano kao nepozeljno : "Gde su cetnbicke bitke protiv okupatora?" Vrlo interesantna tacka za diskusiju.
Moj odgovor je- ne znam ni za jednu jedinu.
Preporuke:
0
0
42
ponedeljak, 28 jun 2010 20:44
XY@Peter RV
Da li su srpski komunisti za vreme rata odustali od svoje ideologije prema kojoj proleteri nemaju otadžbinu pa zato ne treba da učestvuju u ratovima koje - po njima - vode nacionalne buržoazije? Ako nisu odustali - a nisu - onda je njihova borba protiv Nemaca u stvari bila borba da dođu na vlast i izvedu socijalnu revoluciju. Tok događaja je to potvrdio. Razume se, među partizanima je bilo idealista i iskrenih patriota ali je cilj rukovodstva bio da se iskoristi ratna situacija kako bi se izveo društveni prevrat a ne da se Srbi oslobode od okupatora. Treba zaista biti maštovit pa verovati da je Josip Broz bio veliki srpski patriota koji je iznad svega želeo slobodu za srpski narod. Četnici su toga bili svesni kao i ogromna masa građana u Srbiji. U Bosni i Hrvatskoj je situacija bila drukčija. Srpski narod tamo nije imao izbora.
Preporuke:
0
0
43
ponedeljak, 28 jun 2010 23:25
Peter RV@XY
Potpuno tacno.
Nekad u 1943, na jednom sastanku izmedju 'nacionalista' i partizana, na pitanje jednoga crnogorskoga plemica (Petra Plamenca), Peko Dapcevic je odgovorio: 'Nije vazno ako se narod istrijebi, naselicemo Kineze'.
(Ovoga nasega djenerala je rezim proglasio za velikoga patriotu).
Vec je poznato da je Savo Kovacevic- Mizara, pobio dobri broj njegovih bliskih rodjaka.(Da dokaze valjda Kominterni odsustvo "burzoaskih osjecaja"). Nista mu ovo nije smetalo da se proglasi "narodnim herojem". Rece mi jedan poznanik (iz vojske) ,da je legendarni Savo zavrsio na Sutjeski kad ga je jedna mina, izbacena iz njemackoga bacaca, pogodila tacno u glavu.
Ne znam za druge krajeve, ali u CG, svi partizanski komandanti (neka me izvini g. Zarubica) su pokazivali slicne patoloske crte.
Svi su se odlikovali krvozednoscu prema "klasnom neprijatelju".
I - ne vrijedi nista ukazivati da su Cetnici pravili zlocine. Oni su bili potuceni i "platili" za to (zar ne?). Vrijeme je da se sad oslobodimo i partizanske 'herojske' mitologije- ako hocemo da konacno smirimo duhove..
Preporuke:
0
0
44
nedelja, 04 jul 2010 20:26
Slobodan Perich
Danas Americki gradjanin prisiljen da napustim Srbiju. Kao mlad 17 godina pristupio sam Mihajlovicevim Ravnogorcima. Komunisti nisu se borili protivu okupatora vec za vlast. U Srbiji palili su stogove zita i arhive po seoskim opstinama, u napadima Ravnogoraca na Cacak,Kraljevo itd. napadalisu iza ledja Mihajlovicevekorpuse i iz zasese ubijali njihove komadante. To nije izgledalo kao rat protivu okupatora? Kao mlas borac i radiotelegrafista u Mlavskoj grypi kor[usa u stabu Mlavske grupe bigade pod komandom kapetana Zivkovica bio u borbama sa Nemcima i Bugarima. Cetnici su borili protivu okupatora, partizani i komunisti su saradjivali sa njima. Ciotaj knjigu M.Djilasa "War time"
.jpg)
Stoga, komunizam treba konačno deponovati tamo gde mu je i mesto - na smetlište istorije.
Ovde sam stao sa čitanjem. Više nisam mogao. Što je mnogo, mnogo je. Kako su se partizani "borili" protiv okupatora i njihovih kvislinga evo citata iz dokumenta jednog svedoka: „I dok su, partizanski heroji, igrali kolo i veselili se, dotle su ustaše nesmetano vršile svoj krvavi pir. Koliki je bio plen, lov na Srbe, videlo se najbolje po vrsti ubijanja. Plen je bio toliki, da ustaše nisu imale vremena po njihovom urođenom principu, žrtve najpre sadistički mučiti a potom ubijati, već su samo presecali vratove. Najveći zločin počinjen je u Tržiću i Primišlju a potom u Veljunu i Perjasici. Mnoge žrtve, koje nisu odmah umrle, prevezene su volovskom upregom na četničku teritoriju u Plaški, gde im je ukazana prva pomoć. Za celo vreme pokolja nije ispaljena ni jedna partizanska puška na ustaše“. Mane Pešut, knjiga Revolucija u Lici.
Razume se da takvim komunistima većina Srba – radnika,seljaka, građana, nije verovala. Smatrali su da je pravi cilj njihove borbe osvajanje vlasti a da će po dolasku na vlast nastati crni dani za srpski narod, žigosan i proglašen za porobljivača od strane komunista.
Inače, taj uprošćen način tumačenja istorije je dosta čest. Ne znam šta ste Vi po zanimanju, ali još neki naši istoričari isto tako pobedonosno izvode zaključke o partizanima kao jedinim borcima za slobodu navodeći njihove sukobe sa Nemcima. To može biti neki dokaz, ali ne mora. Ni despot Stefan Lazarević nije vodio bitke protiv Turaka, naprotiv, učestvovao je u bitkama na njihovoj strani, pa ipak spada u velike srpske vladare. Jednostavno, ako se nema u vidu širi društveni kontekst nekih istorijskih zbivanja, zaključci mogu biti, i najčešće jesu, potpuno pogrešni.
Potpisujem Vaše riječi. Moji (bosanska Posavina) su bili na obje ustaničke strane. Naslušao sam se njihovih ispovijesti. A potomci su otišli u svijet i radili kod bivših neprijatelja. Ispalo je da je to bio dobar potez jer da smo ostali u titinoj skalameriji imali bi danas penzije nedostojne za život, ako bi sačuvali glavu tokom raspada. I četnici i partizani su istorijski gubitnici. Ko to ne shvata taj ima problem sa sobom. Sretao sam u životu i mnogo Nijemaca koji su ratovali po Jugoslaviji pa se naslušao svakakvih čudesa. Partizane i četnike treba ostaviti istoričarima, poput g. Pavlovića koji u svojoj struci nešta znači.
„Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi.
Stoga mi moramo da palimo. Pripucaćemo pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku.
Teže će biti sa onima koji imaju neki posed. Njih ćemo povezati uzase predavanjima, pozorišnim predstavama i drugom propagandom... Tako ćemo postepeno proći kroz sve pokrajine. Seljak koji poseduje kuću, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i ima hleba, za nas ništa ne vredi. Mi od njih moramo načiniti beskućnike, proletere... Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, reda i mira...“
Ipak, neka ovakvih tekstova ovde, zašto se odmah jedimo i nadrndavamo. Lepo je (još jednom) podsetiti se da još uvek nemamo pojma šta su naši očevi i dedovi radili, te da verujemo strancima više nego sebi.
Živi svjedoci onog vremena jedan za drugim gube se tokom neminovnog biološkog procesa. Mada nas ima još itekako živih i dobrog pamćenja. Samo što u Srbiji jednog Borisa Tadića naša živa sjećanja nisu ni malo poželjna iz istih razloga kao i od većine komunističkih roditelja i djedova aktuelnih drugosrbijanaca za vrijeme Titinog bratstva i jedinstva. A sada po istom mantrom i pod jednim EU krovom sa neprijateljskom okolinom.
Te će ponovo da se Srbima lupa o glave. Samo ovog puta i onima u Srbiji. Ovo danas je samo predigra. Za vrijeme ustaške Hrvatske, koja uprogramirana već davno pre nego što je Srbiji bio ponuđen pakt u nacističko fašističkoj Osovini, što jedan ovdje pominje kao „veliki propust“ Beograda. Da li bi se taj sramni čin ispostavio kao jedan koristan ili Sizifov posao u namjeri da Srbija postane oaza mira i blagostanja u 2. Sv. ratu, o tome neka špekuliše ko hoće.
Ali taj po Srbiju nečasni pakt sa đavolom, ne bi spasio ni jedan jedini srpski život unutar ustaške Hrvatske. A ona trećina preživjelih, ako uopšte, bili bi pokatoličeni. Sličan proces odigrava se u Srbiji razantnim tempu tokom poslednjih gotovo deset godina. Naime, jednu polovinu Srba u Srbiji prozapadno i pro-Natovski indoktrisati, a ostatak odlivom o zapadno inostranstvo kao jeftinu radnu snagu sa lica mjesta ukloniti i sačekati da se u tamošnjim sredinama asimilišu.
Rűdiger Overmans, Deutsche militärische Verluste im Zweiten Weltkrieg. Oldenbourg 2000.
gdje piše da je broj poginulih njemačkih vojnika na Balkana - 103,693. Da ih nisu Rumuni i Bugari ubijali? Ili možda Hrvati? Albanci?
U čitavoj zapadnoj Evropi do 1945. godine je poginulo 340 hiljada, a riječ je o višestruko većem broju država i stanovnika koji su se ''borili'' protiv Njemaca.
Ali sve u svemu, čak i meni kao unuku partizana je dozlogrdila priča o partizanima i četnicima. Činjenice su:
1. Većina ljudi je otišlo u partizane, ne u četnike. To dovoljno govori o predratnoj vlasti u Kraljevini. Da je valjala, da su joj valjali tadašnji ''biznismeni'' (koji su listom otišli u četnike) i radnici i seljaci bi otišli za svojim ''časnim'' poslodavcima. A nisu. Deal with it.
2. Film Bitka na Neretvi je istorijski falsifikat. Partizani su preuveličali sopstenu ulogu, ali ne toliko koliko Dimitrije govori. Uostalom, svi govore da smo pobijedili Njemačku u fudbalu prije neki dan, a činjenica je da je bilo jedva i uz mnogo sreće. E isto vam je tako bilo i u WWII.
3. Činjenica je da su samo partizani imali akcije preko cijele teritorije, dok su četnici najčešće branili samo svoj lokalitet, narodski rečeno - ognjišta i sela. To po definiciji nije vojska, ili pokret.
I partizani i četnici moraju da shvate da imaju svoje dobre i loše strane, i da bi mogli nekako da se dogovore da uzmu najbolje i od jednih i od drugih, a ono loše da izbace. I od jednih i od drugih.
Ne mrzim nikoga to je samo konstatacija.
Zanimljivo je da niko ne pominje učinak Momčila Đujića u Krajini, a po meni je jedino on odradio posao kako treba. Dva puta je Pavelić izvršio strahovit masakr na njegovoj teritoriji, oba puta je dobio odmazdu kakvu je i zaslužio. Treći put mu to više nije palo na pamet. Takođe je interesantno da je rođeni brat Momčila Đujića bio u partizanima. Posle rata postao je član Vrhovnog suda Jugoslavije, jedino nisam siguran da li je bio tužilac ili sudija. Sve vreme rata, on je na krsnu slavu Đujićevih u civilnom odelu redovno dolazio, pričalo se o svemu sem o politici, zatim bi po napuštanju Đujićeve teritorije oblačio ponovo partizansku uniformu. Tito je ovo znao, i nikad ga nije dirao, čak ga je mnogo poštovao.
Ostavimo partizane i četnike istoričarima, jer svako buđenje takve prošlosti može koristiti samo razbijačima Srbije.
Kada mi januara 1945. kao trinaestgodišnjaku u bjegstvu od ustaša pripadnik jedne, kako saznao, "albanske partizanske jedinice", oteo za mene prevelike kožne čizme i zadržao ih iako njemu premale bile, kod mene ostao do dana današnjega gnjev. U stvari, tada kao dječak iz BiH još nisam ni znao da u Jugoslaviji ima Albanaca, već samo u Albaniji.
Pa ipak to ružno iskustvo nije ni jedne sekunde uticalo na moju rješenost da se priključim partizanima. Jer još nejak, postao sam borac konjovodac Čete za vezu 4. Krajiške divizije. I dok sam čitao ovaj podugi članak, bio svjestan da sam jedan od malobrojnih svjedoka vremena o kojem britaski Srbin piše i navija za Dražu, dok autor što jekavski piše - po meni kao jednom živom svjedoku vremena o kojem se tu spori - nema potrebe da "navija" za partizane jer o wima istinu piše.
A ni jedan izrod koji djetetu tura pištoljetinu u usta, nije reprezentativan za NOB, niti onaj stvor što meni svuće s nogu tople čizme. Mada mi, što jest, jest - Šiptari dadoše jedne prevelike cokule bez šnjura.
Iako i sam učesnik NOB, za svo vrijeme komunizma, partizani i filmovi o njima išli mi na živce. Danas to vidim u pravom svjetlu. A kada krajem 80-ih komunizam već bio na izdisaju, čitao sam sve što ružno o Titi i komunizmu, ne sluteći da ima i zla od gorega.
A Sada ponosan jer sam sa svojom jedinicom prepješačio od centralne Bosne pa sve do Krškog u Sloveniji gdje mi jedan slovenački vućni konj kopitom u stomak možda i život spasi jer tu prestade rat za mene.
Pre toga na frontu kod Karlovca koji se u članku pominje, prenosio sa malim brdskim konjem municiju do prvih linija. A i u ovom poslednjem ratu svom narodu bio koristan. Ne poraženi ni u ratu niti za zelenim stolom. Dok ova Srbija poražena od svojih ljudi.
Da ste imali pameti da se ne bijete, ko zna gde bi nam bio kraj. Ni danas nismo ništa bolji - i danas se delimo, gurajući Srbiju i sve Srbe u propast. U prevodu, kad se pobiju partizani i četnici, i ako bude po jedan mrtav na obe strane, ukupan rezultat je 2-0 za ustaše. U pamet se, braćo Srbi, dosta nam je podela. Ništa nam dobro nisu donele ranije, neće ni sad.
saveznika i satrapa moze sa izvesnoscu reci: Hitler nije postovao nijedan sporazum i ni jednu obavezu koju je preuzimao o neutralnosti /osim Svajcarske i Svedske da se ne govori, razlozi su poznati/.Jugoslavija i zemlje okolo nisu imale izbora, ili biti saveznik ili se pomiriti sa okupacijom, sa istim posledicama, setimo se Belgije, Danske, Holandije,
Norveskei Grcke, ali i Madjarske, Rumunije, Bugarske i Albanije.Jugoslavija ne bi mogla da ostane mirna oaza u ratnom okruzenju, bila bi raskomadana /"svako bi dosao po svoje, diktatom u saveznickom okviru"/, setimo se prve i druge Becke arbitraze, Cehoslovacke i Rumunije, planovi za komadanje Jugoslavije po mogucnosti mirnim putem, ratom ako se bude moralo, a moralo se bili su pripremljeni/razlog da pocini samoubistvo grof Teleki Pal, ali ne i da se odustane od "vracanja" Delvideka"/ .I kao posledica, bili Hitlerovi saveznici ili protivnici posledice su bile porazavajuce.
četnici su izgubili monarhjiju, a partizani državu (još za Titova života).Ostavinska rasprava još traje, sa dobrim izgledima da se nezavrši.
Ajde, vi navedite šta je ostalo od tih partizanskih pobeda. Od revolucije nije ostao ni Bulevar(hvala Bogu).
Glavni pokretač za rat komunistima je bila zavist.Prva akcija po oslobođenju Beograda je bila osvajanje dvorova Karađorđevića na Dedinju i upadanje u vile u Rumunskoj(Užičkoj) ulici na Topčiderskom brdu.
"...državne vlasti imaju saznanje, da rastrojni i reakcionarni elementi spremaju ovih dana napad na državu, ljeno ustrojstvo i društveni red sa zadatkom da po ruskom boljševičkom primeru,... a namesto svega zavede, kao i u Rusiji, vlast nekoliko ljudi, koji će raspolagali životom slobodom i imovinom građana... Naša bi zemlja imala, po njihovim zamislima da ponovo potone u krv da ponovi uđemo opet kao u Rusiji u unutrašnje građanske borbe, međunarodne ratove zemlji i pljačku stoke i hrane po selima, a druog imanja po varošima... Naša zemlja ne sme dopustiti prolevanje krvi. Proliveno je i suviše..."
Danas su deca nekih Titovih generala i pukovnika pokupovala Srbiju, a na putu za Evropsku uniju pukla nam je "Gazela".
„Cilj NOP bio je oslobođenje od okupatora i njegovih kvislinga i kolaboracionista, uspostavljanje nove narodne vlasti, federativnog republikanskog socijalističkog uređenja, zbratimljenje svih naroda i narodnosti u novoj Jugoslaviji pod rukovodstvom KPJ..............“
„Tada su donijete odluke o ustrojstvu NOV. Svi borci, starješine i pripadnici NOP na kapi nose crvenu petokraku iznad trobojke..................“
„Prema toj odluci akcije su počele 7. jula u Srbiji i brzo su prerasle u ustanak u zapadnoj Srbiji, gdje je stvorena slobodna teritorija sa glavnim gradom Užicem, koja je nazvana Užička partizanska republika..............“
Ako je imao nameru da se bori za oslobođenje zemlje zašto je odbacio simbol (grb) svoje zemlje. Zašto se zakitila „ljubičica bela“ ideološkim simbolom jedne druge vlasti. To je očigledna izdaja sopstvene države a“ borba za slobodu“ sredstvo za osvajanje vlasti.
Drago mi je što je autor spomenuo „Užičku Republiku“. Praviti slobodnu teritoriju u momentu kada su Nemci neprikosnoveni je vojnička besmislica ali je od odličan reklamni potez „vrhovnog komandanta“.Da impresionira „koga treba“. O odbrani te i takve teritorije nije bilo ni govora, pa se drug „Stari“ lepo izvukao, ostavivši ceo jedan bataljon da izgine na Kadinjači, samo da bi on imao dovoljno vremena da se lagodno izvuče. Zar nije slično bilo i na Sutjesci? I tu dolazimo do bataljona koji ne odstupaju „do poslednjega“. Bezbrojni mladi ljudi su hrabro ginuli a oni preživeli su podneli velike žrtve boreći se za slobodu i neku pravdu a izborili su se za faraonsku vlast jednog čoveka, vladara „bez ograničenja mandata“.
Autoru knige se zamera da je celu temu obradio na 250 stranica. Autor osvrta, pozivajući se na "opštepoznato" je to isto uradio na 2-3 strane!
Jer namjesto da se uhvatite u koštac sa zlom u kojem i generacija za otpori i akcije stasala, vama smetaju nekakvi komunistički proglasi iz vremena tri generacije unazad ili partizani odnosno komunisti u Karadžordževim dvorima, mada ih ni partizani niti komunisti nisu iznijeli iz Srbije kao što su vam najnoviji američki, EU-i NATO saveznici učinili sa Kosovom i Metohijom.
A i to samo za početak. Namjesto da iz obilnih materijala upravo NSPM i drugih patriotskih print i elektronskih medija izvućete pouku da grm leži u aktuelnim nesrećam i nevoljama, vi i nadalje trubite o četnicima i time samo isprovocirate da se druga polovina Srba prisjete partizana, te komunista koji svakom bistrom momku i curi iz poslednjeg planinskog sela pružali mogućnost da se školuje sve do univerzitetskih diploma i doktorata, ako i za to imaju vremena i živaca. A mnogi su imali i jedno i drugo.
Vašim glorifikovanjem Draže Mihailovića, kojem takođe Partizani bili trn u oku, a manje aktuelni nacistički i fašistički okupator srepske zemlje, vi od ovog naprednog i patriotskog foruma koji se koncentriše na aktuelne probleme svakolike srpske nacije - vi vašim četnikovanjem samo spuštate nivo ovog foruma koji se ne bavi istorijatom kamenog doba, u koje Srbiju današnji beogradski saveznici SAD, EU i NATO - nastojali da tokom 78 dana i noći bombardovanja povrate. U čemu su, makar što se tiče psihološke atmosfere i izvrtanjem srpskih mozgova dobrim dijelom i uspjeli.
"Na strani 36. autor piše o slabom odzivu vojnih obveznika poslije puča 27. marta 1941."
-Ovo zavisi o kojemu kraju Jugoslavije se radilo. Hrvati se uopste nijesu odazvali dok u Crnoj Gori nije uopste bilo dezertera. Onda,
„Komunističke antiratne aktivnosti imale su isto tako veliki uticaj ako i ne veći: trenutak za borbu će doći kada Sovjetski Savez uđe u rat,"
-Ovdje je Pavlovic u pravu, jer su komunisti sirom Evrope sabotirali rat protiv Njemacke kao jedan "burzoaski fenomen".
Vrlo dobro se sjecam nekih letaka protiv rata koje su mi neki rodjaci (komunisti) razturali (dolazili su iz Francuske)
Vi kazete
"Ovaj citat je neprimjeren, zlonamjeran i neistinit"
-Nista ovdje nema neprimjernim ili zlonamjernim, Nasuprot, ovo je najblize istini.
"Siguran sam da je autoru poznato da je KPJ prije 27. marta, kada su pozivani rezervisti, dala direktivu da članovi i simpatizeri odlaze kao obveznici ili dobrovoljci u ratne jedinice,"
- Ovdje vam mogu rec sa najvecom sigurnoscu, da sto se tice Crne Gore- ovo je potpuno netacno. Sjecam se dobro diskusija mojega oca i nasih boljsevickih rodjaka. Ni govora da bi se oni prikljucili 'kraljevskoj' vojsci. (kad su se kasnije pridruzili partizanskim odredima ,poceli su cak da strijeljaju one kraljevske oficire). Ne- odusevljenje za rat im je otpocelo tek poslije napada na SSSR.
Ako vas interesuje istina, a ne propaganda, onda treba priznat da se Partizani nijesu bas borili 'za narod', nego za jednu ideju koja se pokazala vrlo losa i stetna za interese Srpstva.
Treba priznat, isto tako, da su se- za razliku od Cetnika- vrlo smjelo borili za nju.
„Vazdušni napadi i neviđeni u njihovoj velićini drzavni udari, likvidacija protivničkih državnika, nadmoć i napadi na sve tačke neprijateljske odbrane, i nikakvo tkzv. Međunarodno pravo i nikakvi ugovori neće nas sprecčiti da iskoristimo priliku koju nam ovo vreme naše apsolutne premoći pruža – to je budućnost“.
Ako sada ovaj citat nekoga podsjeća na bombardovanje Srbije 1999 godine od Sjedinjenih država i Natoa, ignorisanje kumanovskog ugovora ili Rezolucije SB UN, odnosno na ulicne pučeve u Beogradu, Kijevu ili u Gruziji, biće razocaran ili obradovan, zavisno od ideološkog opredeljenja. Jer taj citat gore potiće iz usta njemačkog kancelara Hitlera, kodifikovano u knjizi Hermana Rausninga i objavljeno u Njujorku 1940. godine.
Ono što je bila najveća kost u grlu istoričarima u doba J.B.Tita, a i ovim danas jeste kako objasniti borbe četnika protiv okupatora i obrnuto. S druge strane, oni se bune protiv rehabilitacije jednog od najjačih savezničkih komandanata u Evropi. Da li je antiosovinskih okršaja bilo malo? Da li ih je bilo malo mnogo? Ono što se danas može dokumentovati po pitanju borbenih okršaja između pripadnika vojno-četničkih odreda JV, kasnije JVUO protiv okupatora (Nemaca i Bugara) na području Nedićeve Srbije (1941-1944) jeste cifra od 540 borbenih okršaja i 660 nemačkih i bugarskih akcija protiv četnika koje su se završavale nekim hapšenjima ili streljanjem na terenu. Nastaviće se...
Ako se konsultuju i memoarska kazivanja, onda broj prelazi više od 650 okršaja, ali se treba zadržati na istorijski poženjnom minimumu. Samo su Nemci jedanaest puta slali kaznenu ekspediciju protiv vojvode Velimira Piletića, sedam puta protiv vojvode Keserovića, tri puta su izlazili na Ravnu Goru, tri puta je bombarodovali, itd. Prema samim nemačkim izveštajima o gubicima ustanika prilikom izvođenja borbenih dejstava ili napada jedne, odnosno druge strane, za četnike (DM) stoji: - od 16. do 31. novembra 1943. evidentirana su 202 ubijena i 265 uhapšenih i zarobljenih. Od 1. do 15. decembra u borbama sa osovinskim trupama poginula su 4 četnika, dok su 9 zarobljena i 172 uhapšena (saradnika). Od sredine decembra do 15. januara 1944. u borbama je poginulo 139, a zarobljeno i uhapšeno 388. Od 16. januara do 15. februara 1944. u borbama je poginulo 123, a zarobljeno i uhapšeno 1066. Od 16. februara do 15. marta u borbama je poginulo 160, a zarobljeno i uhapšeno 2088, itd, itd, itd.
Evo, postavio sam za slobodno skidanje dokument o gubicima četnika (DM), odnosno partizana (komunista) od strane Nemaca u periodu od 1. do 15. novembra 1943. godine. Četnici su imali više gubitaka, jer su se i više sukobljavali sa Nemcima i Bugarima u tom periodu. On govori više od hiljadu reči. http://www.postimage.org/image.php?v=TsJge59&code=2
Međutim, posle rata imamo takvo neviđeno sakaćenje istorijske istine. Da bi se komunistička borba za vlast glorifikovala, na Univerzitetu se uvodi poseban predmet Istorija Narodnooslobodilačke borbe. Predavač je Vladimir Dedijer, salonski komunista. S toga nas ne čudi što Miloš Minić jednom prilikom pita Dražu: «Navedite, jeste li imali jednu borbu protiv okupatora?» Pisanje Milorada Zarubice, još manje.
Dakle "Gde su četničke bitke protiv okupatora" ?
Mi još ne možemo da izvučemo pouke iz tih pokolja na Balkanu koji se još svakodnevno promovišu još i danas. Braćo i sestre oslobodimo se te agonije i prepucavanja ko je šta i koliko doprineo toj našoj golgoti. Svima treba da je jasno da je bio Bratoubilački rat gde je ubijao lud zbunjenog a kuhinje tih zlodela treba tražiti i u našem mentalitetu. Na čistinu treba da izađe koje predstavljao narode iz KSS u prvoj Jugoslaviji na sastanku u Teheranu!
Tamo nije bilo Srba, a sve laskave poruke i sva odlikovanja koja se dobijalo od strane Engleske, Francuske i Amerike u to vreme je ravno Pišanju uz vetar i pljuvanje u lice našem zavedenom narodu. Kroz istoriju se zna da su institucije tih naroda uvek bili naši neprijatelji. Srbine sve dok ne legneš u Jaram Vatikana za tebe nema spokoja na prostorima Balkana. Ti(ne)prijatelji i danas ne odustaju od svoje ideologije koja ide pod drugim kodom Novi Poredak u kome se promovišu novi kadrovi pod nazivom "PENTAGONSKI PARTIЅANI", ko razume ove dve reči njemu je jasno gde se mi nalazimo u ovoj igri života mnogih naših u generacijama. Zato braćo i sestre prestanimo da tretiramo bolesne ideje kao neke vrline nekog naroda ili pojedinca. Okrenimo se našoj slavnoj prošlosti kada je vladalo sloga i blagostanje, to beše tako davno nekih 3500 godina računajući unazad od današnjeg dana. Nas načeše Mongoli a ko će nas da dokrahči tome dani nisu daleko ako produžimo da se ovako ponašamo.
1. Sramni poraz Kraljevine pred Wehrmachtom- za deset dana. Kraljevski generali su bjezali sa svojim sluzavkama prema Boki Kotorskoj, nadajuci se da ce ih neki (engleski) brod odvesti u Grcku.
Crnogorci su odlucno odrzavali front prema, doduse 'meksim' Italijanima. Za par dana su zarobili preko 4,000 italijanskih vojnika i nasli se pred Skadrom.
Ovaj kukavicki poraz je ostavio dubok utisak na Crnogorce, koji su odtada, postali laka zrtva komunistickth slogana -da se radilo o 'petoj koloni' i da ne treba slusat nista 'kraljevsko'.
2. Cinjenica da su Boljsevici bili 'Rusi', bila je, bar u Crnoj Gori, presudna za pridruzivanje partizanskim odredima. (Da Staljin nije bio Rus, bilo je jasno samo 'ne-narodnim elementima').
3. Cetnicki pokret se pojavio kao reakcija na uzasne zlocine koje su Partizani pocinili nad nacionalno orijentisanim protivnicima. Pod instrucijama Mose Pijade, u samom Kolasinu je bilo strijeljano preko pet stotina 'izdajnika' (od jedne sesnajesto-godisnje djevojke do jednog 89-to godisnjeg penzionisanog oficira). Mr. Zarubica izgleda, ne zna da mi u Crnoj Gori nijesmo imali Ustasa da nas Partizani od njih 'brane'.
Partizanski pokret u Crnoj Gori, je pokazao sve znake da mu je bilo najvaznije da iztrijebi ideoloske protivnike, da bi osigurao sebi vlast poslje rata. Radilo se o Revoluciji, borba protiv okupatora je bilo samo vozilo u tom pravcu.
Pod ovakvim okolnostima treba se zapitat. Koga su Cetnici 'izdali' sa njihovom 'saradnjom' sa Italijanima? Komunisticku Revoluciju kojoj se nikad nijesu zakleli? Cercila, koji im je stalno radio o glavi u saradnji sa Titom? Njihovoga Kralja,koji ih je izdao u najkriticnijem momentu?
Pod komunistickim vaspitanjem, medju Srbima su se ukorijenili neki koncepti koji ne odgovaraju istini.
Mnogo je vremena proslo od tada i vrijeme bi bilo da se hladnije pogleda na dogadjaje cija interpretacija nam je bila nametnuta.
Potpisujem sve. Treba medjutim, saslusat starce koji se sjecaju dogadjaja, narocito onih koji nijesu podlegli 'narodno-oslobodilackom' prevaspitanju. Njihov glas se ne cuje, vec vise od pola vijeka. Njihove interpretacije dogadjaja mozda nijesu tacne, ali zahtfevaju ipak neko objasnjenje.
( jedan moj rodjak se zgranuo kad je cuo od mene da su 1944 ,u Baru (CG) pobijeno nekoliko stotina -neki kazu dvije hiljade- Siptara, kad je neki od njih bacio rucnu granatu na stab '7me Omladinske' brigade. Siptari iz Kosova su trebali da budu ukrcani na brod koji je trebao da ih odvede obalom na front, negdje u Dalmaciju. Neki moji Crnogorci (Barani)su mi pricali kako su stanovnici Bara sa zadovoljstvom pucali na njih. Kad se pucnjava zavrsila, citav voz -pun leseva, se ispraznio negdje oko Sutormana. Moj mladi rodjak nije imao pojma o necemu sto je svako znao u to doba. Dokaz da su sjecanja djeo istorije koji se moze lako izgubit)
Moj odgovor je- ne znam ni za jednu jedinu.
Nekad u 1943, na jednom sastanku izmedju 'nacionalista' i partizana, na pitanje jednoga crnogorskoga plemica (Petra Plamenca), Peko Dapcevic je odgovorio: 'Nije vazno ako se narod istrijebi, naselicemo Kineze'.
(Ovoga nasega djenerala je rezim proglasio za velikoga patriotu).
Vec je poznato da je Savo Kovacevic- Mizara, pobio dobri broj njegovih bliskih rodjaka.(Da dokaze valjda Kominterni odsustvo "burzoaskih osjecaja"). Nista mu ovo nije smetalo da se proglasi "narodnim herojem". Rece mi jedan poznanik (iz vojske) ,da je legendarni Savo zavrsio na Sutjeski kad ga je jedna mina, izbacena iz njemackoga bacaca, pogodila tacno u glavu.
Ne znam za druge krajeve, ali u CG, svi partizanski komandanti (neka me izvini g. Zarubica) su pokazivali slicne patoloske crte.
Svi su se odlikovali krvozednoscu prema "klasnom neprijatelju".
I - ne vrijedi nista ukazivati da su Cetnici pravili zlocine. Oni su bili potuceni i "platili" za to (zar ne?). Vrijeme je da se sad oslobodimo i partizanske 'herojske' mitologije- ako hocemo da konacno smirimo duhove..